Invalidi prepušteni slučaju
Još jedna prevara vlade Srbije - Osobe sa invaliditetom na zadnjem mestu
B92 Info Vesti Društvo
3. avgust 2006. | 16:17 | Izvor: B92
Beograd — Naknada ze negu invalida nije povećana ove godine, uprkos njihovoj teškoj situaciji i nemogućnosti da se zaposle.
Iako je iz Vlade stiglo obećanje da će se to desiti do prvog jula, naknade su ostale iste. Udruženja invalida kažu da su im preostali jedino protesti, ali u uspeh takvih akcija već odavno sumnjaju.
Nevena Gajić je u Uruženju invalida poznata kao precizan vozač invalidskih kolica. Osvojila je brojne medalje. Želja joj je da predstavlja zemlju na nekom međunarodnom takmičenju. Ali ne po svaku cenu jer, kako kaže, državu nije briga za nju i njene prijatelje: “Niko ne vodi računa o nama, ovakvima kakvi jesmo, osobama sa invaliditetom. Ne bih ni u snu predstavljala takvu zemlju. Bez obzira što živim u toj zemlji.”
Naknada za ljude sa invaliditetom nije povećana godinama. Oni koji su oboleli od paralize i paraplegije dobijaju najviše 8.000 dinara, a većina njih nema posao. U domu na Bežaniji još je teže jer invalidi nemaju nikavu dodatnu novčanu pomoć. Željko Dimitrijević, predsednik Udruženja invalida Doma za odrasla invalidna lica, kaže da protesti nisu pomogli: “Mi nemamo nikakve naknade za tuđu pomoć. To što je obećano nas se ne dotiče. Sve što primaju naši članovi ide u cenu doma, pa smo ama baš bez ikakvog primanja.”
U nadležnim zavodima za socijalnu zaštitu nije imao ko da kaže kada će se naknade povećati, jer su svi odgovorni na godišnjim odmorima.

Slepa lica u pratnji pasa vodica u javnom prevozu Beograda?
Slepa lica i psi vodiči-konačno u gradskom prevozu
Ivana Stevanovic
27 July 2006
Slepa lica od 27. jula mogu da se voze sistemom javnog prevoza Beograda u pratnji službenih pasa vodiča, izjavio je direktor Gradskog saobracajnog preduze (GSP) Slaven Tica, javila je Radio televizija Srbije (RTS). “Dozvolili smo da službeni-psi, propisno obezbedjeni, ulaze u vozila GSP-a kao pratnja slepim licima”, rekao je Tica.
Zamenica gradonačelnika Beograda, Radmila Hrustanović, izjavila je i da je gradska direkcija za javni prevoz donela istu odluku za privatne prevoznike. Ona je rekla da će 50 pasa-vodiča, koje su pribavile nevladine organizacije, biti dodeljeno slepim licima.
Takodje je najavila da bi Skupština grada u septembru trebalo da donese obavezujuću odluku o psima-vodičima u javnom gradskom prevozu.

Svaki šesti beograđanin prinuđen da živi od socijalne pomoći
Rubrika Vesti / Branko Jokic, 28. Apr, 2006
Članak preuzet iz Večernjih Novosti Petak 28.april 2006.
Očigledan primer da je čovek u Srbiji na zadnjem mestu
Ugrožen život 10.879 Beograđana.Najstariji izolovani,degradirani i materijalno neobezbeđeni.Usluge centra za socijalni rad nedovoljne. Ja bih dodao još 15.000 ugroženih osoba sa invaliditetom. 322.000 penzionera u Beogradu -1.543 starih osoba dobija pomoć - 255 građana čeka smeštaj u dom.Iznos penzija nije se menjao od oktobra prošle godine,a sada je uvećan za 8,34 odsto pa će iznositi oko 13.400 dinara.Najmanja starosna i invalidska penzija od sada će biti 6.900 dinara a za poljoprivrednike oko 5.200 dinara.Penzije se neće menjati do oktobra.U Beogradu od ukupnog broja penzionera,starosnu penziju dobija 53,7 odsto,invalidsku 27,2, a porodičnu 19,1 odsto. Ja sad vas pitam ko koga ovde laže narod VLADU ili VLADA narod. Po njihovim izjavama u medijima, stanje osoba sa invaliditetom,penzionera,samohranih majki i ostalih ugroženih kategorija društva,svakog dana je sve bolje i bolje.Bilo bi dobro kada bi gospoda Ministri pristali da se menjamo za platu pa nek prežive mesec dana sa 13.000 dinara.Ovo je velika sramota i direktan udarac na ljudsko dostojanstvo.

komentar:
Na primer u na šoj zemlji, mi invalidi, nemamo mogućnosti da posećujemo pojedine objekte koji su nam potrebni za normalan život, nemamo prilaz opštinama, poštama, apotekama domovima zdravlja, itd., a da ne govorimo o muzejima, pozorištima, bioskopima, umetničkim galerijama, knjižarama, diskotekama, klubovima, ugostiteljskim objektima.
Veliki je apsurd da obične arhitektonske barijere kao što su stepenice predstavljaju problem za našu državu. Dobili smo uveravanja od sadašnje Vlade da će barijere biti uklonjene do 2017. To je velika budalaština i sramota za ovu zemlju.
Pa dovoljno je samo doneti zakonsku odredbu da svaki privatnik ili državna firma moraju da uklone arhitektonske barijere o svom trošku - u protivnom ih novčano kazniti ili opomenuti da u roku od mesec dana uklone barijere.
To je mali korak i napor koji država i društvo treba da naprave i uklone tako veliku prepreku nekima od nas. Ako ni zbog čega drugog, onda makar zbog toga što je u svim ostalim državama i društvima taj problem regulisan.
Ulaz u pojedine objekte sprečavaju jedan ili dva stepenika. Na primer, Knez Mihajlova ulica, čuveno šetalište beogradjana. Samo možda dva ili tri objekta imaju omogućen prilaz za invalidska kolica. Takav je slučaj skoro u svim glavnim gradovima Srbije.
Pa zamislite kakav je osećaj kad Vas muž, dečko, žena ili devojka, koji su potpuno zdravi i pokretni pozovu da izadjete u najobičniji restoran, a tamo Vam ulaz onemogućava jedan stepenik. Ako si invalid, dodje ti da se ubiješ ko siroče.
Nadam se da će ulaskom naše Stranke u parlament Srbije sve ovo biti samo daleka prošlost.

Svetski Dan OSI

Svetski dan invalida obeležavaju danas hendikepirani širom Srbije
Prepušteni sami sebi
Mali broj invalida u Srbiji studira ili radi, većina zgrada im je nepristupačna, muku muče i sa prevozom do škole, odnosno posla, a suočeni su i sa nerazumevanjem i odbijanjem sredine
BEOGRAD - U Srbiji živi oko 700.000 invalida, od toga 200.000 u glavnom gradu. Slepi i slabovidi, distrofičari, paraplegičari, gluvi - sve ih muči ista muka, nerazumevanje i odbijanje sredine u kojoj žive, tako da većina njih živi u veoma teškim uslovima. Država ih se, uglavnom, seti pred izbore ili na današnji dan kada se obeležava Svetski dan invalida, ali njihove probleme niko ne rešava. Tako, recimo, u Srbiji ne postoji servis personalnog asistenta (osoba koja pomaže invalidima u svim poslovima), kao deo državnog sistema. Pre tri godine pokrenut je pilot-projekat Centra za samostalni život invalida Srbije, koji je donacija irske vlade, ali se taj projekat završava ove godine. Projekat se sprovodi u četiri grada u Beogradu, Leskovcu, Smederevu i Jagodini.

Tako su invalidi u Srbiji prepušteni sami sebi, a ne mogu da izađu iz kuće a da ne naiđu na niz arhitektonskih barijera.
- Većina stambenih zgrada je nepristupačna za invalide. Liftovi su mali i u njih sa teškom mukom mogu da se smeste kolica, a većina njih imaju stepenice do lifta. One novije koje su rađene poslednjih nekoliko godina imaju rampe, ali one su toliko strme da ni alpinista ne bi mogao da se uzvere uz njih, a ne osobe u kolicima - kaže Jelena Milošević, predsednik Saveza distrofičara Beograda.

Ništa bolja situacija nije ni na ulicama, koje su nepristupačne, sa visokim trotoarima. Iako je planom predviđeno da se renovirane ulice prilagode invalidima, izvođači radova uglavnom nisu ispoštovali standarde.
Mali broj onih koji studiraju, ili rade, muku muče sa prevozom do škole, odnosno posla. Autobusi gradskog saobraćaja uglavnom im nisu prilagođeni.
- U Gradskom saobraćajnom prevozu postoji služba koja ima desetak adaptiranih kombi vozila. Međutim, to je malo za prevoz 200.000 invalida u Beogradu. Idealno bi bilo kada bi vozila gradskog prevoza bila adaptirana da ih koriste i invalidi - dodaje Miloševićeva.
Malo je onih koji su uspeli da pronađu bilo kakav posao. Uglavnom rade kao maseri ili u foto-kopir radnjama. Ni poslodavci nisu upoznati sa beneficijama na koje imaju pravo ukoliko zaposle osobu sa invaliditetom. Tako, recimo, oni za adaptaciju radnog mesta dobijaju po 90.000 dinara, a u prve godine čak su oslobođeni finansiranja plate.
Ove godine usvojen je zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom. U grupi koja je radila zakon, bila su i dva pravnika invalida. Još se čeka na usvajanje zakona o zapošljavanju invalida. Udruženja invalida se nadaju da usvojeni zakoni neće biti samo mrtvo slovo na papiru i da će se primenjivati u praksi.

Sveti Vasilije Ostroški

SVETI VASILIJE – SLAVA NAŠE STRANKE
SKROMNO OBELEŽAVANJE 12 MAJA U SEDIŠTU STRANKE

Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od malih nogu beše ispunjen ljubavlju prema Hristu. Kad poodraste, primi monaški čin u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice. Ubrzo se proču zbog svog podvizničkog života, pa bi, i mimo svoje volje, izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog.
Kao arhijerej najpre bio u Tvrdosu, a kad Tvrdos razoriše Turci, preseli se u Ostrog, gde se tvrdo podvizavaše ogradjujući stado svoje neprestanim i toplim molitvama. Umro mirno u 16. veku, ostavivši cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjeg. K njegovim moštima pritiču mnogi i nalaze isceljenja u najtežim bolestima. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.

Manastir Ostrog
Nalazi se nadomak Nikšića i smješten je u okomitoj stijeni, sa koje se pruža pogled na ravnicu Bjelopavlića. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u XVII vijeku. On je tu i sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem. Tijelo mu počiva u ćivotu u pećinskoj crkvi.
Sam manastir je obnovljen 1923.-1926. godine, poslije požara, kojeg su bile poštedjene pećinske crkvice. One predstavljaju glavnu spomeničku vrijednost. Crkva Sv. Vavedenja je oslikana freskama krajem XVII vijeka. Crkva Sv. Krsta se nalazi u gornjem manastirskom nivou i nju je živopisao majstor Radul prilagodjavajući freske prirodnom obliku stijena.
Oko crkve su konaci i zajedno čine objekat skladno sjedinjenim sa prirodnim ambijentom. Pravoslavni manastir Ostrog spada medju najposjećenije na Balkanu. U njega dolaze vjernici iz svih krajeva svijeta, pojedinačno i u grupama.